Lice za bezbednost i zdravlje na radu

Važne činjenice propisane Zakonom, a tiču se poslova Lica za bezbednost i zdravlje na radu:

1. Svaki poslodavac (bez obzira na vrstu delatnosti, strukturu preduzeća i broj zaposlenih) mora da aktom u pismenoj formi odredi lice za bezbednost i zdravlje na radu.
2. Svaki poslodavac u preduzeću koje ima preko 10 zaposlenih dužan je da ima Lice za bezbednost i zdravlje na radu i to lice mora imati položen stručni ispit za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu.
3. Poslodavac mora da ima Lice za bezbednost i zdravlje na radu i u slučajevima kada ima i manje od 10 zaposlenih, osim ako obavlja delatnost trgovine, ugostiteljstva i turizma, zanatskih i ličnih usluga, finansijsko-tehničkih i poslovnih usluga, obrazovanja, nauke i informacija, zdravstvene i socijalne zaštite i u stambeno-komunalnim delatnostima. U navedenim delatnostima, sa brojem zaposlenih ispod 10, poslodavac može obavljati poslove bezbednosti i zdravlja na radu i sam i ne mora da ima položen stručni ispit.

Poslovi lica za bezbednost i zdravlje na radu propisani Zakonom

• Upravljanje sistemom bezbednosti i zdravlja na radu u Preduzeću, u skladu sa Zakonom
• Formiranje, organizovanje i vođenje zakonski obavezne dokumentacije.
• Svakodnevno praćenje primene mera za bezbednost i zdravlje zaposlenih u Peduzeću (poštovanje procedura rada, upotreba sredstava i opreme za ličnu zaštitu, poštovanje opštih mera bezbednosti i zdravlja na radu i dr.).
• Potpuno sagledavanje potreba za procedurama i uputstvima za bezbedan i zdrav rad koje se specijalno izrađuju za zaposlene.
• Stručna podrška u kontroli kritičnih tačaka u Preduzeću sa aspekta bezbednosti i zdravlja na radu, kako bi se sprečio nastanak profesionalnih oboljenja i povreda na radu.
• Organizovanje pregleda i ispitivanja uslova radne okoline, opreme za rad i zdravstvenih pregleda zaposlenih u skladu sa Zakonom.
• Stručna podrška prilikom svakog inspekcijskog nadzora, obavljanje komunikacije i koordinacija rada sa nadležnim inspektorima rada.

Nešto o bezbednosti i zdravlju na radu

Bezbednost i zdravlje na radu i ranije je bilo prisutno u preduzećima, ali se ova oblast Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu iz 2005. godine postavlja na značajno mesto. Novim Zakonom je prepoznata važnost da se sistemski upravlja rizicima na radnom mestu.

Svako radno mesto u radnoj okolini ima svoje rizike, bez obzira na poslove koji se obavljaju. Zbog toga, u najgrubljoj podeli, radno mesto može biti sa ili bez povećanog rizika, što zavisi od procene. Veoma je važno prepoznati rizike na radnim mestima, što mogu činiti samo stručno osposobljena lica.

Upravljanje sistemom bezbednosti i zdravlja na radu započinje izradom Akta o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, koji omogućava da sagledaju i prepoznaju sve opasnosti i štetnosti na radnim mestima i propišu mere za njihovo otklanjanje.

Sledeći važan korak u upravljanju sistemom bezbednosti i zdravlja na radu je osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad, shodno utvrđenim rizicima, a sve u cilju upoznavanja zaposlenih sa rizicima na njihovim radnim mestima i merama za otklanjanje ili smanjenje rizika.

Glavni učesnici u sistemu bezbednosti i zdravlja na radu su:

1. Poslodavac (dužan je da organizuje sistem u kome su ispunjeni svi uslovi za bezbedan i zdrav rad kako bi se sprečila svaka mogućnost povrede na radnom mestu )
2. Zaposleni (dužan je da sprovodi i pridržava se svih mera koje je propisao poslodavac ali i da u situacijama neposredne opsanosti upozori poslodavca na promene u sistemu BZR )
3. Lice za bezbednost i zdravlje (dužno je da vrši redovnu kontrolu primene mera za bezbedan i zdrav rad, daje konsultantske  i savetodavne usluge poslodavcu u skladu sa Zakonom)
4. Licencirane kuće za obavljanje pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline
5. Medicina rada (vrši periodične i prethodne lekarske preglede zaposlenih na mestima sa povećanim rizikom, daje ocene i preporuke u vezi sa radnim mestima i učestvuje u izradi Akta o proceni rizika)
6. Inspekcija rada (kontroliše sprovođenje Zakona)
7. Uprava za bezbednost i zdravlje na radu (donosi podzakonske akte, ima savetodavnu funkciju, izdaje licence...).

Prirodne pojave kao uzrok nastanka požara

Prirodne pojave koje dovode do požara su: munja, grom, sunčeva toplota, aktivnost vulkana, vetrovi i zemljotresi. Neke od ovih pojava direktno izazivaju požar, a druge ga izazivaju na posredan način. U prirodne pojave koje direktno izazivaju požar ubrajaju se grom i vulkanska lava. Primer indirektnog izazivanja požara je zemljotres. Zemljotres može izazvati rušenje uređaja i instalacija u kojima se odigravaju procesi gorenja, usled čega dolazi do paljenja okolnog lako zapaljivog materijala.

Munja i grom su najčešće prirodne pojave koje dovode do požara. Ovi požari nanose znatne materijalne štete i ljudske žrtve.

Grom je naglo električno pražnjenje između oblaka i zemlje. Najčešće se javlja u slučaju kada je olujni oblak na visini ispod 1 500 metara, iznad zemlje. Napon koji se javlja pri udaru groma može biti dosta promenljiv. On može iznositi od nekoliko desetina do preko million volti, a jačina može iznositi do 20 000 ampera. Vremenski, pražnjenje traje deseti deo sekunde.

Opštiji naziv za električno pražnjenje u atmosferi je munja. Razlikuje se više vrsta munja:

–        munje koje nastaju unutar olujnog oblaka ili između dva takva oblaka. Ova vrsta munje praćena je svetlosnim bljeskom koji osvetljava veću ili manju površinu oblaka,

–        linijske munje, koje nastaju ili unutar oblaka ili između oblaka i tla (u ovom slučaju se radi o gromu). Ove munje imaju oblik razgranate, svetleće pruge i

–        munje u obliku kugle, različitih boja, koje su retke pojave

Otvoreni plamen kao uzrok požara

Mogućnost izazivanja požara plamenom uslovljen je temperaturom plamena i vremenom njegovog delovanja na zapaljivi materijal.

Pored opasnosti od otvorenog plamena, koji može biti izvor paljenja u direktnom kontaktu sa gorivim materijalom, on može biti izvor paljenja i usled zračenja.

Toplota trenja

Trenjem čvrstih tela oslobađa se toplota. Oslobođena toplota može zagrejati neku zapaljivu materiju do temperature paljenja.

Pri trenju pokretnih delova raznih mašina može doći do pregrevanja. Količina oslobođene toplote biće veća, ukoliko se radi o trenju grubljih površina i kada između dodirnih površina vladaju veći pritisci.

Pod uticajem toplote oslobođene trenjem može doći do:

–        paljenja maziva kod pojedinih mašina i

–        paljenjem drugih zapaljivih materijala.

Drugi slučaj paljenja u praksi je dosta redak.

Češći je slučaj da se pod uticajem toplote oslobođene trenjem, zapali mazivo. Efikasna zaštita od ovakvih paljenja ostvaruje se pravilnim izborom maziva i redovnim podmazivanjem uređaja i mašina. Danas se proizvode maziva sa visokim temperaturama paljenja, odnosno sa velikom otpornošću prema delovanju toplote oslobođene trenjem. Značajna zaštita se ostvaruje redovnim kontrolisanjem temperature na mestima gde su eventualna pregrejavanja moguća. Danas postoje uređaji za kontrolisanje temperature, kao i uređaji za automatsko isključivanje iz rada pojedinih mašina, kada dođe do pregrejavanja.

Ovde se zaštitne mere mogu blagovremeno preduzeti, zato što u većini slučajeva zagrevanje usled trenja traje duže ili kraće vreme.

Kao uzrok zagrevanja i požara trenje se susreće kod mnogih industrijskih operacija. Ukoliko se radi o trenju grubljih kontaktnih površina i površina gde u tački dodira vladaju veliki pritisci, količina toplote koja se oslobađa je veća.

Efikasna zaštita od ovakvih paljenja ostvaruje se pravilnim izborom maziva i redovnim podmazivanjem uređaja i mašina. Danas se proizvode maziva sa velikom otpornošću (visokim temperaturama paljenja prema delovanju toplote oslobođene trenjem).

U većinu slučajeva zagrevanje usled trenja traje duže ili kraće vreme, tako da se zaštitne mere mogu blagovremeno preduzeti. Postoje uređaji za kontrolisane temperature kao i uređaji za automatsko isključivanje iz rada pojedinih mašina, kada dođe do pregrejavanja.

Iskre mehaničkog porekla

Iskre mehaničkog porekla često mogu biti uzročnik požara i eksplozija. Iskrom, varnicom naziva se leteće zagrejano telo malih dimenzija. Najčešće pojave nastanka iskri mehaničkog porekla su:

–        vatrena tocila koja daju snopove varnica,

–        čelični alati, ručni i pneumatski čekići i

–        trenje obuće sa metalnim delovima i predmetom o neku čeličnu površinu itd.

Varnica može izazvati aktiviranje (paljenje) smeša gasova i para sa vazduhom. Svaka varnica neće aktivitati smešu gasa sa vazduhom, već samo ona koja ima minimalnu energiju paljenja. Paljenju varnicom takođe su izloženi vlaknasti materijali u rastresitom stanju kao i materijali u praškastom stanju. Radi malog sadržaja toplote varnica uglavnom ne može upaliti ostale čvrste materije.

Statičko naelektrisanje čoveka

Velika količina statičkog elektriciteta može se nakupiti i na ljudima, naročito kod cipela sa nesprovodljivim đonom, odeće i rublja od vune, svile i sintetičkih vlakana, pri kretanju po neprovodljivom podu i pri obavljanju raznih poslova sa izolacionim materijalima.

Čovek ima sposobnost nagomilavanja električnog naboja u organizmu.Tako da, usled pražnjenja statičkog elektriciteta, može doći do paljenja smeša. Razlika potencijala između metalnih predmeta i čoveka može dostići i do desetinu hiljada volti.

Fizičko delovanje statičkog elektriciteta manifestuje se u obliku slabog, umerenog i jakog udara, a zavisi od energije koja je oslobođena prilikom pražnjenja. Struja pražnjenja statičkog elektriciteta je male jačine, pa nije direktno opasno po život čoveka. Međutim, usled čovečijeg refleksa može doći do ozleda, pada sa visine i sl.

Statički elektricitet, usled dugotrajnog delovanja može izazvati oboljenje nervnog sistema.

Ukoliko se lako provodljivom delu neke konstrukcije približi naelektrisana osoba, može doći do varnica koja predstavlja izvor paljenja.

Za zaštitu od nagomilanog statičkog elektriciteta kod ljudi, na ulazu u eksplozivne i požarno veoma ugrožene pogone i prostorije, postavljaju se specijalne elektroprovodne zone uzemljenja, kroz koje čovek prolazi. Te zone su napravljene od elektroprovodljivih materijala. Radnici treba da upotrebljavaju lako provodljivu obuću. To je obuća sa đonom od kože i gume koja provodi ili na đonu ima bakarne ploćice. Odeća treba da je od prirodnih materijala, kao što su pamuk i lan dok sintetički materijali i svila nisu pogodni. Skidanjem odeće u ugroženim prostorijama, opasnost od nastajanja statičkog ekektriciteta se povećava.

Električna struja

Korišćenje elektirčne struje vrlo često dovodi do požara. Izvor paljenja može biti naizmenična i istosmerna struja. Požari na električnim uređajima i instalacijama su u većini slučajeva posledica naše nemarnosti.

Kretanje elektriciteta, odnosno elektrona kroz provodnik naziva se električnom strujom. Što je veći broj elektrona koji prolaze kroz provodnik i što je njihovo kretanje brže, struja će biti veće jačine.

Provođenje električne struje zavisi od prirode provodnika. Električnu struju bolje provode materijali koji imaju više slobodnih elektrona. To su sledeći metali: srebro, bakar, zlato i dr.

Prilikom proticanja struje usled oslobađanja toplote, provodnik se zagreva. Ova toplota može zapaliti zapaljivi material. Ukoliko se vodovi nepravilno dimenzionišu ili se električni uređaji preopterete, može doći do paljenja. Osim toga i varnice se mogu pojaviti kao izvori paljenja, bilo da se pojavljuju u normalnim uslovima, bilo kao posledica oštećenja elektroinstalacija i uređaja.

Pri korišćenju električne struje mogu se javiti sledeći izvori paljenja:

–        grejanje električnog provodnika, namotaja i drugih uređaja kroz koje ektrična struja protiče,

–        električni luk i varnica,

–        kratki spoj,

–        veliki prelazni otpor i

–        električni aparati i uređaji.

Usled preopterećenja ili nepravilnog izbora provodnika može doći do povećanog zagrejavanja. Ako se u blizini nađe lako zapaljivi material, može doći do povećanja njegove temperature i paljenja. Gorenjem nastaje toplota koja može dovesti do sagorevanja izolacije. Tada dolazi do kratkog spoja.

Prekomerno zagrevanje i nedopušteno opterećenje može se sprečiti ugradnjom u strujno kolo osigurača. Kada struja ima veću vrednost od dozvoljene električno kolo se prekida, posredstvom osigurača. Postoji više vrsta osigurača, a najčešće se primenjuju topivi osigurači. Unutar osigurača nalazi se žica od lako topljivog metala. Prilikom preopterećenja žica se topi i tako prekida strujno kolo.

Nominalnom strujom osigurača naziva se najviša struja koju osigurač može neograničeno da izdrži, a da se ne istopi. Veliki broj požara nastaje zato što se u osigurač stavljau deblje žice od propisanih.

Kratki spoj je često uzrok izbijanja požara i eksplozija. Može se javiti usled oštećenja izolacije. U električnoj mreži do kratkog spoja dolazi usled direktnog dodira između provodnika različitih faza ili između faznog u nultog provodnika. Tada kroz kratkospojene provodnike protiče znatno jača struja nego kada se radi o normalnom pogonu, pošto se otpor naglo smanjuje. Prelazni otpor, koji se pojavljuje na mestu kratkog spoja, sastoji se od otpora električnog luka i otpora ostalih delova strujnog kruga kratkog spoja.

Kratki spoj na metalnim konstrukcijama, koje imaju spoj sa zemljom, veoma je opasan. Tu se javljaju dva slučaja:

–        konstrukcije od metala na kojima je došlo do kratkog spoja imaju mali otpor i dobar kontakt sa zemljom i

–        metalne konstrukcije na kojima je došlo do spoja imaju veliki otpor, a na delovima od mesta kratkog spoja do zemlje postoje delovi sa slabim kontaktima.

Kratki spoj može nastati pre izbijanja požara i prilikom samog požara. Zato razlikujemo dve vrste kratkog spoja:

–        primarni kratki spoj i

–        sekundarni kratki spoj.

Primarni kratki spoj nastaje usled prekida električnog provodnika, koji prouzrokuje paljenje delovanjem električnog luka. Sekundarni kratki spoj podrazumeva prekid koji je nastao za vreme požara, usled oštećenja izolacije zbog vetra.

Na mestima spajanja provodnika ili kablova, kao i na mestima njihovog spajanja sa tablama, aparatima i uređajima, formira se prelazni otpor. Kada su spojevi dobro izvedeni, prelazni otpor je mali. Prelazni otpori se javljaju kod labavih, slabih spojeva kao i onda kad su se spojevi oksidirali.

Kod velikih prelaznih otpora delovi se jako zagrevaju i može se zapaliti izolacija.

Čest uzrok požara je električni luk i električna iska. Električni luk može neposrednim dodirom ili zračenjem zapaliti svaki gorivi material. Njegova temperature je od 1500 - 4000˚C.

Postoje dve vrste varnica električnog porekla i to:

–        varnice izazvane uključivanjem i isključivanjem električnog kola, prouzrokovane samoindukcijom, nastale pri normalnom radu aparata, kao što su varnice između četkice i kolektora na motorima sa istosmernom strujom, pri radu prekidača, kod zavarivanja pomoću el. struje i sl. i

–        varnice izazvane kvarovima na električnim aparatima kod prekida kablova, usled kratkog spoja izazvanog gorenjem izolacije ili radi oštećenja kojeg može izazvati predmet , čovek ili životinja.

Zaštita od varnice koja se pojavljuje pri normalnom radu sprovodi se pri projektovanju uređaja i opreme. Uređaji koji iskre pri normalnom radu ne smeju se ugrađivati u objekte gde postoji potencijalna opasnost od požara i eksplozije. Zaštita kod druge vrste varnica se ostvaruje pravilnim korišćenjem i održavanjem uređaja.

Zagrevanje provodnika

Do povećanog zagarevanja električnog provodnika može doći usled njegovog preopterećenja ili nepravilnog izbora.

Prilikom proticanja električne struje kroz provodnik, deo električne energije pretvara se u toplotu. Količina toplote, koju električna struja razvija u provodniku, proporcionalna je otporu provodnika (R), kvadratu jačine struje (I²) i vremenu prolaska struje t.

Kratak spoj

Kratak spoj je pojava u električnim mrežama kada dolazi do međusobnog spajanja različitih faza električnog strujnog kruga. Glavni uzrok kratkih spojeva je oštećenje izolacije električnih provodnika. Do razaranja izolacije može doći usled:

–        mehaničkog oštećenja,

–        starenja materijala,

–        sistemskog preopterećenja i

–        usled delovanja vlage i agresivnih sredstava.

Veliki prelazni otpori

Prelazni otpori se formiraju na mestima spajanja provodnika ili kablova kao i na mestima njihovog spajanja sa tablama, mašinama, uređajima, instrumentima i aparatima.

Delovi sa velikim prelaznim otporima vrlo se intezivno zagrevaju što dovodi do paljenja izolacije. Do takvih otpora dolazi usled slabog, labavog spoja i kad su spojevi provodnika oksidirani. Vibracije, takođe, mogu dovesti do slabljenja kontakata, a time i do pojave prelaznik otpora.

Iskre i električni luk

Iskre i električni luk su vrlo često uzrok požara. Električni luk ima temperaturu 1500 – 4000˚ C i njime se može upaliti svaki gorivi materijal neposrednim dodirom ili zračenjem.

Prilikom pojave iskri i električnog luka dolazi do rasprskavanja čestica metala koje nose veliku toplotnu energiju.

Uzroci pojave iskri mogu biti:

–        prekid strujnog kruga u uređajima,

–        prekid strujnog kruga usled mehaničkih povreda,

–        iskrenje kao prateća pojava električnog zavarivanja ili rezanja,

–        slabi (labavi) kontakti,

–        iskrenje u električnim mašinama (kolektor, krizni prstenovi, četkice),

–        oštećenje izolacije i

–        dodirivanje golih provodnika.

Hemijske reakcije

Neke hemijske reakcije mogu biti uzrok nastojanja požara. To su pre svega egzoterme reakcije tj. reakcije pri kojima se oslobađa toplota. Oslobođena toplota može biti dovoljna da se neka goriva materija zagareje do temperature samopaljenja.

Pri egzotermnoj reakciji razlikujemo dva slučaja paljenja materije:

–        kada dolazi do paljenja jedne od komponenti koje učestvuju u hemijskom procesu i

–        kada se zapali neka zapaljiva materija, koja nije neposredno vezana za hemijske procese, nego se nalazi blizini mesta odigravanja reakcije.

Primer mogućnosti izbijanja požara, kao posledice hemijske reakcije je paljenje slame pod uticajem azotne kiseline. Kada se boca s azotnom kiselinom drži u korpi koja je s unutrašnje strane obložena slamom, može doći do požara. Do požara kao posledice hemijske reakcije može doći na cevovodima i drugim istalacijama, na bocama s kiseonikom, ako se za podmazivanje ovih instalacija upotrebljava mazivo koje ne odgovara ovim potrebama ili ako se dozvoli da kiseonik dođe u dodir sa raznim masnim materijama.

Kao primer paljenja materije koja ne učestvuje direktno u hemijskoj reakciji može se navesti paljenje zapaljive materije pri gašenju kreča tj. delovanju vode sa kalcijum oksidom. Pod uticajem oslobođene toplote, može doći do paljenja vreća u kojima se nalazi negašeni kreč.

Za sprečavanje požara koji nastaje kao posledica hemiskih reakcija posebno treba voditi računa o skladištima i prostorijama gde se drže različite vrste hemiskih proizvoda.

Žar cigarete kao izvor paljenja

Upaljena cigareta ili nedovoljno ugašena cigareta, ako dođe u kontakt sa zapaljivom materijom može izazvati požar pa čak i eksplozija.

Temperatura žara i vreme utiču na to, da li će doći do paljenja.

Opušak cigarete može imati temperaturu između 350˚C i 650˚C zavisno od vrste, kvaliteta, mekoće cigarete kao i brzine strujanja vazduha.

Žar cigarete može zadržati relativno konstantnu temperaturu u trajanju od 1 minuta, pri brzini 5 m/s.

Brzina sagorevanja opada pri smanjenju temperature strujanja vazduha. Međutim, ipak može doći do razbuktavanja.Veću temperaturu žara imaju cigarete lošijeg kvaliteta.

Opušak je čest uzrok požara. Njegovo vremensko trajanje je dovoljno da zapali npr. papir, meko drvo, tekstil itd. Na vremensko trajanje požara izazvanog opuškom utiču sledeći faktori: vrsta zapaljivog materijala, stanje materijala (rastresit, suv, zbijen, vlažan), brzina strujanja vazduha, količina vazduha, vrsta opuška itd.

Pošto su požari izazvani opuškom česti, potrebno je primeniti određene mere zaštite od požara. Najvažnija mera je zabrana pušenja u svim eksplozivnim i požarno ugroženim objektima. Pušenje je u halama dozvoljeno samo u određenim mestima, odnosno u prostorijama koje imaju neophodna sredstva za sprečavanje vatre i njenu likvidaciju.

Korisni saveti

 SPAVAĆA SOBA

Ne pušite nikada u krevetu i ne ostavljajte nikada upaljenu cigaretu bez nadzora.

Ne ostavljajte upaljene sveće, jer možete zaspati pre nego se one ugase.Ako bi se to desilo dovodite u opasnost celokupno domaćinstvo, jer plamen dogorele sveće može zapaliti gorivi material u neposrednoj blizini, dovodeći pritom do lančane reakcije širenja plamena.Neretki su slučajevi da osoba koja je zaspala u toku požara umire prvenstveno od gušenja.

DNEVNI BORAVAK

Prenosive grejalice postavite tako da oko njih postoji slobodni prostor.

Upaljene sveće ne ostavljati bez nadzora, ne stavljati ih na gorive podloge. Birati dovoljno velike podloge, a lako zapaljive predmete ne stavljati u blizini sveća.

Ne ostavljajte goruće cigarete bez nadzora. Koristite velike pepeljare na stabilnim
podloškama.

Šibice i upaljače držati podalje od dece.

Električne vodove polagati uvijek iznad podne letvice, odnosno duž zida jer ispod tepiha postoji opasnost od nagnječenja.

Ako ložite drvima koristite suvo drvo da ne bi došlo do požara u kaminu.

Otvoreni kamini moraju imati zaštitni paravan za iskre. Pred kaminom treba biti barem pola metra pločica.Vatru uvijek imati u vidokrugu.

Osigurajte da televizijska antena bude ispravno uzemljena zbog opasnosti od groma.

Televizijske aparate postavljati tako da postoji dovoljno strujanja vazduha kako ne bi došlo do njihovog pregrevanja.

Grejalice i TA peći ne ostavljajte uključene, čak i kad nakratko izlazite iz stana i držite ih najmanje jedan metar udaljene od drugih stvari.

Ukoliko osetite miris gasa nipošto ne uključujte ili isključujte električne aparate-varnica može izazvati eksploziju.

KUHINJA

Održavajte šporet i peć uvek u čistom stanju, eliminišući ostatke masnoće. U blizini izvora toplote (peći, šporeta, mikrotalasnih peći) ne držite lako zapaljive predmete.

Često čistite kuhinjske aspiratore, jer se masnoća filtera lako pali.

Ne stavljajte krpe ili zavese iznad i u blizini šporeta.

Ako u ormariću u kuhinji postoji rasvjetno telo, ne držite odeću u njegovoj blizini.

Ako dođe do paljenja ulja ili mast na peći ili šporetu, ne skidajte tiganj sa peći i ne gasite nastali požar vodom.Ako u kuhinji nemate aparat za gešenje požara tipa S , požar možete ugasiti prekrivanjem tiganja debljom pamučnom tkaninom, prosipanjem brašna, deterdženta, griza ili nekog drugog materijala po zapaljenoj podlozi.Na taj način doći će do odsecanja plamena od gorive podloge, tj., do ugušenja plamena-oduzimanja kiseonika, koji je neophodan da bi process sagorevanja trajao.Ako bi zapaljeno ulje u tiganju gasili vodom,voda, koja je teža od ulja potonulće na dno tiganja.Usled visoke temperature voda će se pretvoriti u vodenu paru izbacujući ulje iz tiganja, praveći još veću štetu i nanopseći telesne povrede u vidu opekotina neopreznom vatrogascu.

Ne ostavljajte hranu koja se kuva bez nadzora i pri  kuvanju ne nosite široku odeću.

Ne priključujte nikada više od jednog kućnog aparata na električni priključak jer postoji opasnost od pregrevanja.

Redovito proveravajte utičnice i kablove zbog eventualnog oštećenja.

 Aparate za gašenje požara u kuhinji držite u blizini ulaznih vrata i na svakoj etaži vaše kuće. Na šest meseci proveravajte njihovu ispravnost u ovlašćenom servisu.

KUPATILO

Odeću i peškire ne kačite u blizini grejnih tela.

GARAŽA

Zaštitite električne vodove jer postoji opasnost od fizičkog oštećenja.

Ako osigurači unutar razvodne kutije pregorevaju, greška je u elektroinstalaciji ili nekom električnom aparatu.Dovedite ovlašćenog servisera da ispita elektroinstalaciju i otkloni kvar. Pregorele osigurače zameniti samo originalnim i ispravnim (zabranjeno je "licnovanje" osigurača).

Lakovi, boje, benzin, sredstva za otapanje ili ostale lako zapaljive tečnosti ne smeju se držati u prostorima za grejanje.

Garaže uvek zatvarati ili zaključavati.Vatra u garaži često je uzročnik velikih požara.

Tkanine za čišćenje ulja i boja držati u metalnim, zatvorenim posudama. Budući da kod tih materijala postoji velika opasnost od samozapaljenja.

Samo male količine benzina smeju se držati,odnosno skladištiti u prikladnim posudama i tom prilikom ih držati na dovoljnoj udaljenosti od automobila.

KOTLARNICA

Pre svakog grejnog perioda očistite i ispitajte vaše kotlove sa plamenikom i dimnjak, jer su dobro poznati požari dimnjaka.

Zapaljive materije ne smeju se skladištiti u prostorima za grejanje.

Lakovi, boje, benzin, sredstva za otapanje ili ostale lako zapaljive tečnosti ne smeju se držati u prostorima za grejanje.

TAVANSKI  PROSTOR

Tavanski prostor se ne sme pretrpavati uskladištenim stvarima, a oko dimnjaka se mora ostaviti pola metra slobodnog prostora.

DIMNJAK

Zimi su česti požari čađi u dimnjaku.Tokom grejne sezone unutar dimnjaka se skuplja čađ što je posebno izraženo ako se dimovodni kanali ne čiste na odgovarajući način.

Kada se zimi više loži ili duva jak vetar, čađ se može zapaliti pa sagoreva uz oslobađanje velike količine toplote.

Ukoliko dimnjaci nisu pravilno i kvalitetno izgrađeni, požar se može preneti na drvenu konstrukciju krova objekta.

OSTALO

Upotrebljavajte samo ispravne roštilje. Roštilj treba biti 1,5 metar udaljen od kuće, a skladište plina zaštititi. Po završetku pečenja, bacati samo ohlađen pepeo.

Proverite rasvetna tela zbog pregrevanja.Uređaje za provetravanje održavati i čistiti.

Stepeništa i hodnike uvek prostorno osloboditi, jer su oni putevi za evakuaciju i spašavanje. Stare stvari i ostale predmete ne skladištiti po istim prostorijama.

Detektori dima su životni spasitelji. Takvi uređaji bi trebalo da postoje u svakom stanu.

Da li su dovod svežeg vazduha, vazdušni zasun i uređaj za odvod plinskog dima u redu. Pri lošoj i nedovoljnoj funkciji opasni ugljen monoksid CO može prodreti u stan.

Ako izlazite iz stana ne ostavljajte uključen šporet, veš mašinu, bojler, grejalicu, peglu, a ukoliko ostajete. duže van stana, iz utičnica isključite sve električne uredjaje.

Obavezno imajte pri ruci aparat za gašenje požara, naučite da ga koristite.

Noću držite zatvorena vrata sobe u kojoj spavaju ukućani.

Držite pod kontrolom dečja slavlja, Božićne i novogodišnje praznike.

Ne igrajte se sa petardama i prskalicama.

Ne ostavljajte malu decu samu u kući.

U slučaju paljenja elektroinstalacije auta, prilikom otpočinjanja gašenja ne podizati skroz haubu, već samo koliko da mlaznica PP aparata prođe.

Požar se gasi sa nekoliko kraćih mlazeva.

Prilikom paljenja vozila, rezervoar će eksplodirati ako je više od 2/3 njegovog prostora ispunjeno benzinskim isparenjima i vazduhom, a manje od 1/3 benzinom.

Zapaljenu gumu auta nemoguće je ugasiti PP aparatom ili vodom.Jedini način da se sačuva auto od neminovnog paljenja je brža vožnja auta, sve dok guma ne izgorisistem nije prošao u potpunosti.

Vožnja auta sa plinskim uređajem može biti opasna ako uređaj nije prošao zakonom propisani ATEST.

U slučaju udarca vozila o vozilo koje ima plinski uređaj sa zadnje strane, ne može doći do eksplozije, jer boca ima sig. Ventil.

Nadam se da smo za ovo kratko vreme uspeli da Vas pokrenemo da počnete da razmišljate o sopstvenoj bezbednosti i bezbednosti Vaših najmilijih.

Vatra je dobar sluga, ali veoma rđav gospodar.

Opasnost od požara vreba iza svakog ćoška.Požar nije pojava koja će se desiti negde daleko i nekome, ko zna kome.

Nažalost, dešava se u komšiluku, na poslu, uvek u blizini ljudi.

Budite odgovorni, vodite računa, pa će i požar držati podalje od Vas.

Uopšteno o požaru i eksploziji

Učestalost požara, ogromne materijalne štete i ljudske žrtve, nameću potrebu kompleksnijeg sagledavanja ovog problema i preduzimanja efikasnijih mera preventivne zaštite i suzbijanja i onemogućavanja težih posledica.

Pored ogromnog značaja koji vatra predstavlja za život čoveka, opasnost od požara uvek postoji i oni su vrlo česta pojava.

2003. godine u Srbiji je zabeleženo 5371 požar i eksplozija, što je za 9,7 odsto više nego 2002. godine.

Utvrđeno je da je uzrok čak 4760 (ili 88,6 odsto) požara nehat i nepažnja, a da je vatrena stihija namerno izazvana u 359 slučajeva. Najčešći uzrok požara je dejstvo otvorenim plamenom (2902 slučaja ili 54 odsto), kratak spoj na električnim instalacijama, neispravnost električnih aparata i uređaja.

U okviru preventivnih aktivnosti, prošle godine inspekcijske  službe  su  pregledale 13113 privrednih objekata, kao i još 55780 drugih objekata. Za 56439 objekta naložena je primena mera zaštite, a podneto je i 2313 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, kao i 198 krivičnih prijava zbog izazivanja požara.

Statistički podaci o požarima i štetama od požara govore nam da se požar ne događa samo drugima i osobama oko nas. Najveći broj nesreća događa se u stambenim  zgradama i mestima gdje boravi mnogo ljudi a često se požar ne uoči dovoljno rano da bi se sprečilo njegovo razarajuće delovanje.

Da  stvar  bude  gora, naš  narod  nema  dovoljno  svesti  i  znanja  o  opasnostima  koje  predstavlja  narandžasto-crveni  plamen, usled  nedostatka  protivpožarnih  aparata  i  sredstava  za  gašenje  početnih  požara.

Zaštita od požara sprovodi se u cilju zaštite ljudskih života i materijalnih dobara.

Obaveza sprovođenja mera zaštite od požara dužnost je svih zaposlenih radnika.

Mere zaštite od požara detaljno se regulišu Pravilima zaštite od požara.

Osnovna obuka zaposlenih iz oblasti zaštite od požara i spasavanja, obavezna je za sve zaposlene bez obzira na stručnu spremu, godine starosti ili poslove koje obavljaju.

Zaposlene treba upoznati sa opasnostima od nastajanja požara i merama zaštite od požara. Zaposlene je neophodno obučiti i pravilnoj upotrebi opreme i sredstava za gašenje požara, kako bi u datom trenutku pravovremeno i ispravno odreagovali i otpočeli lokalizaciju požara.

Osnovna obuka zaposlenih obično se sastoji iz:

·        Teoretskog dela;

·        Praktičnog dela (demonstracije upotrebe prenosnih i prevoznih aparata za početno gašenje požara i sredstava za gašenje požara);

·        Praktične provere znanja.

Osnovna obuka iz oblasti zaštite od požara organizuje se za sve zaposlene, najkasnije u roku od jedne godine od dana stupanja na rad. Provera znanja zaposlenih vrši se jednom u tri godine.

Osnovnu obuku zaposlenih iz oblasti zaštite od požara vrši stručno osposobljeno lice za obavljanje poslova zaštite od požara u skladu sa Zakonom o zaštiti od požara.

Po završetku teoretske i praktične oosnovne obuke zaposlenih iz oblasti zaštite od požara obavlja se provera znanja zaposlenih usmenim putem ili popunjavanjem testova.

Usmenu proveru znanja ili proveru znanja putem testova vrši stručno lice zaduženo za neposredno sprovođenje i organizovanje preventivnih mera zaštite od požara. Potrebno vreme za testiranje je 45 minuta.

Radnik koji ne zadovolji na proveri znanja dužan je da naknadno, a najkasnije u roku od 15-30 dana od izvršene provere znanja, ponovo polaže.

Najčešći uzroci požara su: Nepažnja 30%, Električna energija 12%, Dečija igra 10%, Građevinski nedostaci 10%, Namerno izazvanio požari 5%.

U objektima, prostorijama, u kojim postoji opasnost od izbijanja požara i eksplozija, obavezno je isticanje znakova upozorenja i zabrana.

Propisi iz oblasti zaštite od požara

Zakon o ZOP

Zakon o vanrednim situacijama

Legenda simbola PPZ po JUS-u

Pravilnik o bližim uslovima obavljanja, načinu sprovođenja i programu obuke za rukovanje vatrenim oružjem

Pravilnik o izgradnji postrojenja za tečni naftni gas i o uskladištavanju i pretakanju tečnog naftnog gasa

Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive tečnosti i o uskladištavanju i pretakanju zapaljivih tečnosti

Pravilnik o izgradnji stanica za snabdevanje gorivom motornih vozila i o uskladištavanju i pretakanju goriva

Pravilnik o minimumu sadržine opšteg dela programa obuke radnika iz oblasti zaštite od požara

Pravilnik o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija

Pravilnik o opasnim materijama u vodama

Pravilnik o organizaciji i ustrojstvu, načinu vršenja službe i disciplini u teritorijalnim vatrogasnim jedinicama

Pravilnik o posebnim merama zaštite od požara u poljoprivredi

Pravilnik o smeštaju i držanju ulja za loženje

Pravilnik o tehničkim normativima za hidrantsku mrežu za gašenje požara

Pravilnik o tehničkim normativima za projektovanje, građenje, pogon i održavanje gasnih kotlarnica

Pravilnik o tehničkim normativima za sisteme za odvođenje dima i toplote nastalih u požaru

Pravilnik o tehničkim normativima za stabilne instalacije za dojavu požara

Pravilnik o tehničkim normativima za uređaje za automatsko zatvaranje vrata ili klapni otpornih prema požaru

Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu elektroenergetskih postrojenja i uređaja od požara

Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu objekata od atmosferskog pražnjenja

Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu od požara i eksplozije pri čišćenju sudova za zapaljive tečnosti

Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu visokih objekata od požara

Pravilnik o tehničkim zahtevima za sisteme za gašenje požara pirotehnički generisanim aerosolom

Pravilnik o uslovima za bavljenje poslovima unapređenja zaštite od požara

Pravilnik o vatrogasno-spasilačkom obezbeđenju i vatrogasno-spasilačkoj službi na aerodromu i letilištu

Uredba o merama zaštite od požara pri izvođenju radova zavarivanja, rezanja i lemljenja

Uredba o osnovama, merilima i uslovima za razvrstavanje organizacija i organa u odgovarajuće kategorije ugroženosti od požara

Zakon o cevovodnom transportu gasovitih i tečnih ugljovodonika

Zakon o eksplozivnim materijama, zapaljivim tečnostima i gasovima

Zakon o prevozu opasnih materija

Zakon o prometu eksplozivnih materija

Zakon o transportu, distribuciji i korišćenju prirodnog gasa

Zakon o zaštiti od jonizujućih zračenja