Lice za bezbednost i zdravlje na radu

Važne činjenice propisane Zakonom, a tiču se poslova Lica za bezbednost i zdravlje na radu:

1. Svaki poslodavac (bez obzira na vrstu delatnosti, strukturu preduzeća i broj zaposlenih) mora da aktom u pismenoj formi odredi lice za bezbednost i zdravlje na radu.
2. Svaki poslodavac u preduzeću koje ima preko 10 zaposlenih dužan je da ima Lice za bezbednost i zdravlje na radu i to lice mora imati položen stručni ispit za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu.
3. Poslodavac mora da ima Lice za bezbednost i zdravlje na radu i u slučajevima kada ima i manje od 10 zaposlenih, osim ako obavlja delatnost trgovine, ugostiteljstva i turizma, zanatskih i ličnih usluga, finansijsko-tehničkih i poslovnih usluga, obrazovanja, nauke i informacija, zdravstvene i socijalne zaštite i u stambeno-komunalnim delatnostima. U navedenim delatnostima, sa brojem zaposlenih ispod 10, poslodavac može obavljati poslove bezbednosti i zdravlja na radu i sam i ne mora da ima položen stručni ispit.

Poslovi lica za bezbednost i zdravlje na radu propisani Zakonom

• Upravljanje sistemom bezbednosti i zdravlja na radu u Preduzeću, u skladu sa Zakonom
• Formiranje, organizovanje i vođenje zakonski obavezne dokumentacije.
• Svakodnevno praćenje primene mera za bezbednost i zdravlje zaposlenih u Peduzeću (poštovanje procedura rada, upotreba sredstava i opreme za ličnu zaštitu, poštovanje opštih mera bezbednosti i zdravlja na radu i dr.).
• Potpuno sagledavanje potreba za procedurama i uputstvima za bezbedan i zdrav rad koje se specijalno izrađuju za zaposlene.
• Stručna podrška u kontroli kritičnih tačaka u Preduzeću sa aspekta bezbednosti i zdravlja na radu, kako bi se sprečio nastanak profesionalnih oboljenja i povreda na radu.
• Organizovanje pregleda i ispitivanja uslova radne okoline, opreme za rad i zdravstvenih pregleda zaposlenih u skladu sa Zakonom.
• Stručna podrška prilikom svakog inspekcijskog nadzora, obavljanje komunikacije i koordinacija rada sa nadležnim inspektorima rada.

Nešto o bezbednosti i zdravlju na radu

Bezbednost i zdravlje na radu i ranije je bilo prisutno u preduzećima, ali se ova oblast Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu iz 2005. godine postavlja na značajno mesto. Novim Zakonom je prepoznata važnost da se sistemski upravlja rizicima na radnom mestu.

Svako radno mesto u radnoj okolini ima svoje rizike, bez obzira na poslove koji se obavljaju. Zbog toga, u najgrubljoj podeli, radno mesto može biti sa ili bez povećanog rizika, što zavisi od procene. Veoma je važno prepoznati rizike na radnim mestima, što mogu činiti samo stručno osposobljena lica.

Upravljanje sistemom bezbednosti i zdravlja na radu započinje izradom Akta o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, koji omogućava da sagledaju i prepoznaju sve opasnosti i štetnosti na radnim mestima i propišu mere za njihovo otklanjanje.

Sledeći važan korak u upravljanju sistemom bezbednosti i zdravlja na radu je osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad, shodno utvrđenim rizicima, a sve u cilju upoznavanja zaposlenih sa rizicima na njihovim radnim mestima i merama za otklanjanje ili smanjenje rizika.

Glavni učesnici u sistemu bezbednosti i zdravlja na radu su:

1. Poslodavac (dužan je da organizuje sistem u kome su ispunjeni svi uslovi za bezbedan i zdrav rad kako bi se sprečila svaka mogućnost povrede na radnom mestu )
2. Zaposleni (dužan je da sprovodi i pridržava se svih mera koje je propisao poslodavac ali i da u situacijama neposredne opsanosti upozori poslodavca na promene u sistemu BZR )
3. Lice za bezbednost i zdravlje (dužno je da vrši redovnu kontrolu primene mera za bezbedan i zdrav rad, daje konsultantske  i savetodavne usluge poslodavcu u skladu sa Zakonom)
4. Licencirane kuće za obavljanje pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline
5. Medicina rada (vrši periodične i prethodne lekarske preglede zaposlenih na mestima sa povećanim rizikom, daje ocene i preporuke u vezi sa radnim mestima i učestvuje u izradi Akta o proceni rizika)
6. Inspekcija rada (kontroliše sprovođenje Zakona)
7. Uprava za bezbednost i zdravlje na radu (donosi podzakonske akte, ima savetodavnu funkciju, izdaje licence...).

Prirodne pojave kao uzrok nastanka požara

Prirodne pojave koje dovode do požara su: munja, grom, sunčeva toplota, aktivnost vulkana, vetrovi i zemljotresi. Neke od ovih pojava direktno izazivaju požar, a druge ga izazivaju na posredan način. U prirodne pojave koje direktno izazivaju požar ubrajaju se grom i vulkanska lava. Primer indirektnog izazivanja požara je zemljotres. Zemljotres može izazvati rušenje uređaja i instalacija u kojima se odigravaju procesi gorenja, usled čega dolazi do paljenja okolnog lako zapaljivog materijala.

Munja i grom su najčešće prirodne pojave koje dovode do požara. Ovi požari nanose znatne materijalne štete i ljudske žrtve.

Grom je naglo električno pražnjenje između oblaka i zemlje. Najčešće se javlja u slučaju kada je olujni oblak na visini ispod 1 500 metara, iznad zemlje. Napon koji se javlja pri udaru groma može biti dosta promenljiv. On može iznositi od nekoliko desetina do preko million volti, a jačina može iznositi do 20 000 ampera. Vremenski, pražnjenje traje deseti deo sekunde.

Opštiji naziv za električno pražnjenje u atmosferi je munja. Razlikuje se više vrsta munja:

–        munje koje nastaju unutar olujnog oblaka ili između dva takva oblaka. Ova vrsta munje praćena je svetlosnim bljeskom koji osvetljava veću ili manju površinu oblaka,

–        linijske munje, koje nastaju ili unutar oblaka ili između oblaka i tla (u ovom slučaju se radi o gromu). Ove munje imaju oblik razgranate, svetleće pruge i

–        munje u obliku kugle, različitih boja, koje su retke pojave

Otvoreni plamen kao uzrok požara

Mogućnost izazivanja požara plamenom uslovljen je temperaturom plamena i vremenom njegovog delovanja na zapaljivi materijal.

Pored opasnosti od otvorenog plamena, koji može biti izvor paljenja u direktnom kontaktu sa gorivim materijalom, on može biti izvor paljenja i usled zračenja.

Toplota trenja

Trenjem čvrstih tela oslobađa se toplota. Oslobođena toplota može zagrejati neku zapaljivu materiju do temperature paljenja.

Pri trenju pokretnih delova raznih mašina može doći do pregrevanja. Količina oslobođene toplote biće veća, ukoliko se radi o trenju grubljih površina i kada između dodirnih površina vladaju veći pritisci.

Pod uticajem toplote oslobođene trenjem može doći do:

–        paljenja maziva kod pojedinih mašina i

–        paljenjem drugih zapaljivih materijala.

Drugi slučaj paljenja u praksi je dosta redak.

Češći je slučaj da se pod uticajem toplote oslobođene trenjem, zapali mazivo. Efikasna zaštita od ovakvih paljenja ostvaruje se pravilnim izborom maziva i redovnim podmazivanjem uređaja i mašina. Danas se proizvode maziva sa visokim temperaturama paljenja, odnosno sa velikom otpornošću prema delovanju toplote oslobođene trenjem. Značajna zaštita se ostvaruje redovnim kontrolisanjem temperature na mestima gde su eventualna pregrejavanja moguća. Danas postoje uređaji za kontrolisanje temperature, kao i uređaji za automatsko isključivanje iz rada pojedinih mašina, kada dođe do pregrejavanja.

Ovde se zaštitne mere mogu blagovremeno preduzeti, zato što u većini slučajeva zagrevanje usled trenja traje duže ili kraće vreme.

Kao uzrok zagrevanja i požara trenje se susreće kod mnogih industrijskih operacija. Ukoliko se radi o trenju grubljih kontaktnih površina i površina gde u tački dodira vladaju veliki pritisci, količina toplote koja se oslobađa je veća.

Efikasna zaštita od ovakvih paljenja ostvaruje se pravilnim izborom maziva i redovnim podmazivanjem uređaja i mašina. Danas se proizvode maziva sa velikom otpornošću (visokim temperaturama paljenja prema delovanju toplote oslobođene trenjem).

U većinu slučajeva zagrevanje usled trenja traje duže ili kraće vreme, tako da se zaštitne mere mogu blagovremeno preduzeti. Postoje uređaji za kontrolisane temperature kao i uređaji za automatsko isključivanje iz rada pojedinih mašina, kada dođe do pregrejavanja.

Iskre mehaničkog porekla

Iskre mehaničkog porekla često mogu biti uzročnik požara i eksplozija. Iskrom, varnicom naziva se leteće zagrejano telo malih dimenzija. Najčešće pojave nastanka iskri mehaničkog porekla su:

–        vatrena tocila koja daju snopove varnica,

–        čelični alati, ručni i pneumatski čekići i

–        trenje obuće sa metalnim delovima i predmetom o neku čeličnu površinu itd.

Varnica može izazvati aktiviranje (paljenje) smeša gasova i para sa vazduhom. Svaka varnica neće aktivitati smešu gasa sa vazduhom, već samo ona koja ima minimalnu energiju paljenja. Paljenju varnicom takođe su izloženi vlaknasti materijali u rastresitom stanju kao i materijali u praškastom stanju. Radi malog sadržaja toplote varnica uglavnom ne može upaliti ostale čvrste materije.

Statičko naelektrisanje čoveka

Velika količina statičkog elektriciteta može se nakupiti i na ljudima, naročito kod cipela sa nesprovodljivim đonom, odeće i rublja od vune, svile i sintetičkih vlakana, pri kretanju po neprovodljivom podu i pri obavljanju raznih poslova sa izolacionim materijalima.

Čovek ima sposobnost nagomilavanja električnog naboja u organizmu.Tako da, usled pražnjenja statičkog elektriciteta, može doći do paljenja smeša. Razlika potencijala između metalnih predmeta i čoveka može dostići i do desetinu hiljada volti.

Fizičko delovanje statičkog elektriciteta manifestuje se u obliku slabog, umerenog i jakog udara, a zavisi od energije koja je oslobođena prilikom pražnjenja. Struja pražnjenja statičkog elektriciteta je male jačine, pa nije direktno opasno po život čoveka. Međutim, usled čovečijeg refleksa može doći do ozleda, pada sa visine i sl.

Statički elektricitet, usled dugotrajnog delovanja može izazvati oboljenje nervnog sistema.

Ukoliko se lako provodljivom delu neke konstrukcije približi naelektrisana osoba, može doći do varnica koja predstavlja izvor paljenja.

Za zaštitu od nagomilanog statičkog elektriciteta kod ljudi, na ulazu u eksplozivne i požarno veoma ugrožene pogone i prostorije, postavljaju se specijalne elektroprovodne zone uzemljenja, kroz koje čovek prolazi. Te zone su napravljene od elektroprovodljivih materijala. Radnici treba da upotrebljavaju lako provodljivu obuću. To je obuća sa đonom od kože i gume koja provodi ili na đonu ima bakarne ploćice. Odeća treba da je od prirodnih materijala, kao što su pamuk i lan dok sintetički materijali i svila nisu pogodni. Skidanjem odeće u ugroženim prostorijama, opasnost od nastajanja statičkog ekektriciteta se povećava.

Električna struja

Korišćenje elektirčne struje vrlo često dovodi do požara. Izvor paljenja može biti naizmenična i istosmerna struja. Požari na električnim uređajima i instalacijama su u većini slučajeva posledica naše nemarnosti.

Kretanje elektriciteta, odnosno elektrona kroz provodnik naziva se električnom strujom. Što je veći broj elektrona koji prolaze kroz provodnik i što je njihovo kretanje brže, struja će biti veće jačine.

Provođenje električne struje zavisi od prirode provodnika. Električnu struju bolje provode materijali koji imaju više slobodnih elektrona. To su sledeći metali: srebro, bakar, zlato i dr.

Prilikom proticanja struje usled oslobađanja toplote, provodnik se zagreva. Ova toplota može zapaliti zapaljivi material. Ukoliko se vodovi nepravilno dimenzionišu ili se električni uređaji preopterete, može doći do paljenja. Osim toga i varnice se mogu pojaviti kao izvori paljenja, bilo da se pojavljuju u normalnim uslovima, bilo kao posledica oštećenja elektroinstalacija i uređaja.

Pri korišćenju električne struje mogu se javiti sledeći izvori paljenja:

–        grejanje električnog provodnika, namotaja i drugih uređaja kroz koje ektrična struja protiče,

–        električni luk i varnica,

–        kratki spoj,

–        veliki prelazni otpor i

–        električni aparati i uređaji.

Usled preopterećenja ili nepravilnog izbora provodnika može doći do povećanog zagrejavanja. Ako se u blizini nađe lako zapaljivi material, može doći do povećanja njegove temperature i paljenja. Gorenjem nastaje toplota koja može dovesti do sagorevanja izolacije. Tada dolazi do kratkog spoja.

Prekomerno zagrevanje i nedopušteno opterećenje može se sprečiti ugradnjom u strujno kolo osigurača. Kada struja ima veću vrednost od dozvoljene električno kolo se prekida, posredstvom osigurača. Postoji više vrsta osigurača, a najčešće se primenjuju topivi osigurači. Unutar osigurača nalazi se žica od lako topljivog metala. Prilikom preopterećenja žica se topi i tako prekida strujno kolo.

Nominalnom strujom osigurača naziva se najviša struja koju osigurač može neograničeno da izdrži, a da se ne istopi. Veliki broj požara nastaje zato što se u osigurač stavljau deblje žice od propisanih.

Kratki spoj je često uzrok izbijanja požara i eksplozija. Može se javiti usled oštećenja izolacije. U električnoj mreži do kratkog spoja dolazi usled direktnog dodira između provodnika različitih faza ili između faznog u nultog provodnika. Tada kroz kratkospojene provodnike protiče znatno jača struja nego kada se radi o normalnom pogonu, pošto se otpor naglo smanjuje. Prelazni otpor, koji se pojavljuje na mestu kratkog spoja, sastoji se od otpora električnog luka i otpora ostalih delova strujnog kruga kratkog spoja.

Kratki spoj na metalnim konstrukcijama, koje imaju spoj sa zemljom, veoma je opasan. Tu se javljaju dva slučaja:

–        konstrukcije od metala na kojima je došlo do kratkog spoja imaju mali otpor i dobar kontakt sa zemljom i

–        metalne konstrukcije na kojima je došlo do spoja imaju veliki otpor, a na delovima od mesta kratkog spoja do zemlje postoje delovi sa slabim kontaktima.

Kratki spoj može nastati pre izbijanja požara i prilikom samog požara. Zato razlikujemo dve vrste kratkog spoja:

–        primarni kratki spoj i

–        sekundarni kratki spoj.

Primarni kratki spoj nastaje usled prekida električnog provodnika, koji prouzrokuje paljenje delovanjem električnog luka. Sekundarni kratki spoj podrazumeva prekid koji je nastao za vreme požara, usled oštećenja izolacije zbog vetra.

Na mestima spajanja provodnika ili kablova, kao i na mestima njihovog spajanja sa tablama, aparatima i uređajima, formira se prelazni otpor. Kada su spojevi dobro izvedeni, prelazni otpor je mali. Prelazni otpori se javljaju kod labavih, slabih spojeva kao i onda kad su se spojevi oksidirali.

Kod velikih prelaznih otpora delovi se jako zagrevaju i može se zapaliti izolacija.

Čest uzrok požara je električni luk i električna iska. Električni luk može neposrednim dodirom ili zračenjem zapaliti svaki gorivi material. Njegova temperature je od 1500 - 4000˚C.

Postoje dve vrste varnica električnog porekla i to:

–        varnice izazvane uključivanjem i isključivanjem električnog kola, prouzrokovane samoindukcijom, nastale pri normalnom radu aparata, kao što su varnice između četkice i kolektora na motorima sa istosmernom strujom, pri radu prekidača, kod zavarivanja pomoću el. struje i sl. i

–        varnice izazvane kvarovima na električnim aparatima kod prekida kablova, usled kratkog spoja izazvanog gorenjem izolacije ili radi oštećenja kojeg može izazvati predmet , čovek ili životinja.

Zaštita od varnice koja se pojavljuje pri normalnom radu sprovodi se pri projektovanju uređaja i opreme. Uređaji koji iskre pri normalnom radu ne smeju se ugrađivati u objekte gde postoji potencijalna opasnost od požara i eksplozije. Zaštita kod druge vrste varnica se ostvaruje pravilnim korišćenjem i održavanjem uređaja.

Zagrevanje provodnika

Do povećanog zagarevanja električnog provodnika može doći usled njegovog preopterećenja ili nepravilnog izbora.

Prilikom proticanja električne struje kroz provodnik, deo električne energije pretvara se u toplotu. Količina toplote, koju električna struja razvija u provodniku, proporcionalna je otporu provodnika (R), kvadratu jačine struje (I²) i vremenu prolaska struje t.

Kratak spoj

Kratak spoj je pojava u električnim mrežama kada dolazi do međusobnog spajanja različitih faza električnog strujnog kruga. Glavni uzrok kratkih spojeva je oštećenje izolacije električnih provodnika. Do razaranja izolacije može doći usled:

–        mehaničkog oštećenja,

–        starenja materijala,

–        sistemskog preopterećenja i

–        usled delovanja vlage i agresivnih sredstava.

Veliki prelazni otpori

Prelazni otpori se formiraju na mestima spajanja provodnika ili kablova kao i na mestima njihovog spajanja sa tablama, mašinama, uređajima, instrumentima i aparatima.

Delovi sa velikim prelaznim otporima vrlo se intezivno zagrevaju što dovodi do paljenja izolacije. Do takvih otpora dolazi usled slabog, labavog spoja i kad su spojevi provodnika oksidirani. Vibracije, takođe, mogu dovesti do slabljenja kontakata, a time i do pojave prelaznik otpora.

Iskre i električni luk

Iskre i električni luk su vrlo često uzrok požara. Električni luk ima temperaturu 1500 – 4000˚ C i njime se može upaliti svaki gorivi materijal neposrednim dodirom ili zračenjem.

Prilikom pojave iskri i električnog luka dolazi do rasprskavanja čestica metala koje nose veliku toplotnu energiju.

Uzroci pojave iskri mogu biti:

–        prekid strujnog kruga u uređajima,

–        prekid strujnog kruga usled mehaničkih povreda,

–        iskrenje kao prateća pojava električnog zavarivanja ili rezanja,

–        slabi (labavi) kontakti,

–        iskrenje u električnim mašinama (kolektor, krizni prstenovi, četkice),

–        oštećenje izolacije i

–        dodirivanje golih provodnika.